Šta je to dobro?
Često je teško razlučiti šta je to dobro za dete a šta za nas. Da li je moguće naći kompromis?
Nismo sigurni da nam je dete bezbedno na ulici, te ga držimo u stanu zalepljenog za ekran, ili pak
kada dete počne da se ,,blesavi”, da se vrti, skače u bare i sl., mi mu često zabranjujemo jer ne želimo dodatni posao
oko pranja odeće i sl., komšije gledaju, itd…
Međutim, sve to nije dobro iz više razloga. Najvažniji je taj, što dete umesto da živi svoje detinjstvo postaje
pasivni posmatrač istog. Postoji mnogo presudnih faktora za pravilni rast i razvoj deteta a najbitniji period počinje
od momenta kada se dete rodi i traje do njegove četvrte godine. U ovom periodu je izuzetno bitno korišćenje ruku,
komunikacija, dodir sa spoljašnjim svetom i fizičke aktivnosti u njemu, kao i vrtenje, skakanje ( pogotovo po barama ),
i uglavnom svaki vid ,,blesavljenja” koji zapravo ima mnogo ozbiljnu funkciju. Ni manje ni više nego razvoj sinapsi
u mozgu. Ono što možemo logikom zaključiti jeste da što više imamo ovakvih aktivnosti, dete će razviti više sinapsi i
biće funkcionalnije u oblastima koje vežba.
Po mom ličnom mišljenju, svako dete bi trebalo da se bavi sportom, prvo kroz igru, a čim dovoljno sazri, da počne
sa malo ozbiljnijim grafomotoričkim radom. Obično je problem sa malom decom taj što se teško rastaju od roditelja a
neretko i odbijaju menjanje navika, zbog čega ih i treba navići na prave stvari na vreme.
Imao sam prilike da radim sa decom koja su retko izlazila i igrala se, sa decom koja su imala izražene motoričke smetnje i
deformitete. Ono što me uvek zapanji kod dece je koliko se lako deca mogu ,,popraviti” i koliko i roditelji
i deca budu srećni zbog toga. Dete je prezadovoljno jer dojučerašnji smotanko sada radi leteće kolutove i izvodi neke od manje zahtevnih Sportakusovih
vratolomija, ali pravi razlog zadovoljstva mnogo je dublju. Pre svega, dete je sigurnije u sebe, okruženo grupom dece koja isto vežba on
stiče svoju prvu svest o kolektivu što, ukoliko imamo pozitivan kolektiv koji vežba, može biti presudno u životu.
Dalje, razvijajući svoje telo, on ga razvija i istražuje njegove kapacitete, bivajući sve zadovoljniji svojim mogućnostima.
Da i ne počinjem o boljem razvitku psihe, samog mozga i svih ostalih pozitivnih stvari koje se dešavaju vašem detetu dok
trenira.
Zato je po meni organizovani sport pravi kompromis koji može da usreći obe strane!
A da ne bi sve ostalo samo na priči, igraonica Skočko Hop ovom prilikom poklanja 50% popusta za prvi mesec korektivne gimnastike za prvo četvoro dece koji se jave 🙂
Nemanja Nikolić,
Dipl. trener atletike